Вести

Дводневна радионица посвећена тренутном статусу пројекта и његовом преформулисању одржана је у Београду 19. и 21. новембра 2013.
Радионицу је отворила др Моника Габани, вођа пројекта. Она је истакла да је радионица организована након мониторинг мисије пројекта која је одржана у октобру ове године. Једна од препорука ове мисије била је ревизија пројектног оквира.

“Данас смо овде да анализирамо статус пројекта и да разговарамо о изазовима са којима ће се пројекат сусрести у будућности”, рекла је др Габани. Она је додала да би све заинтересоване стране требало да активно учествују у овом процесу што ће помоћи пројекту да постигне резултате и омогући деинституционализацију.

Радионицу је водио Марјо Лапидаире, регионални директор Хифаб Интернатионал АБ. Учесници су радили у групама, анализирали и идентификовали проблеме и изазове са којима се пројекат суочава.

У раду су учествовали Ана Миленић, пројектни менаџер, Делегација ЕУ, представници Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Министарства здравља, експерти на пројекту, представници резиденцијалних установа и осталих здравствених установа, представници конзорцијума и осталих заинтересованих страна.

Главни закључак радионице је да ће пројекат припремити нови оквир рада и наставити са новим планом активности како би се омогућила деинституционализација особа са менталним сметњама. Такође, учесници су закључили да је пројекат веома комплексан, да је веома важно да се обезбеди власништво над пројектом и да се успостави широка координација између свих заинтересованих страна која ће довести до постизања свеукупног пројектног циља.

У наставку пројектних активности, у Београду је 14-15. октобра 2013. одржан тренинг на коме је представницима резиденцијалних установа представљена Скала функционалне ефикасности. Тренинг је водио Мирослав Бркић, експерт на пројекту, аутор Скале.

Скала функционалне ефикасности (функционална ефикасност је способност особе да независно задовољава основне потребе у различитим областима свакодневног живота), настала је у сарадњи са пружаоцима услуга у систему социјалне заштите. На основу овог мерног инструмента вршиће се процена степена потребне подршке за кориснике који би требало да буду смештени у установе, а и оних који се већ налазе у њима.

Бркић је истакао да до сада у резиденцијалним установама у Србији није коришћена јединствена Скала, али да су неке установе развијале сопствене, које су се базирале на процени потреба корисника углавном у области свакодневне бриге о себи. Он је додао да је склала направљена за све корисничке групе јер како је навео “односи се на њихову функционалну ефикасност“. Скалу могу да користе сви професионалци запослени у систему социјалне заштите, на пословима и процене и планирања рада са корисницима – у резиденцијалним институцијама, у центрима за социјални рад и другим институцијама и организацијама.

Основни циљ употребе Скале је да се што поузданије процени актуелна фунционална ефикасност и пружи адекватна подршка како би се корисницима унапредио или одржао постојећи квалитет живота, у зависности од присутних снага и ограничења. У том контексту она треба да допринесе спречавању институционализације, односно успешнијим процесима деинституционализације.
Подршка коју пружају институције социјалне заштите требало би да одржи или унапреди независност особе и тако јој омогући да развије максимални могући квалитет живота. Непрепознавање потребе за подршком у раним фазама, односно неадекватна подршка без јасног оквира за евалуацију напретка у периоду развоја функционалне ефикасности, може довести до ране и дуготрајне зависности особе од система социјалне заштите што ће довести до ниског квалитета живота особа и оптерећења система социјалне заштите.
У наставку тренинга, присутни су кроз рад у групама одређивали степен потребне подршке на примерима из сопствене праксе у раду са корисницима.

Тренингу је присуствовало више од 60 представника из резиденцијалних установа које су укључене у пројекат (директори, социјални радници, васпитачи, психолози и дефектолози) из Завода за смештај одраслих лица „Мале пчелице“ из Крагујевца, Дома за смештај одраслих лица „Јабука“ из Јабуке, Дома за смештај одраслих лица „Кулина“ из Кулине, Геронтолошког центра „Јеленац“ са радном јединицом за смештај душевно оболелих лица у Тешици, Алексинац, Дома за смештај одраслих лица „Тутин“ из Тутина, Дома за смештај одраслих лица „1. октобар“ Стари Лец, Дома за смештај одраслих лица „Чуруг“ из Чуруга, Дома за смештај одраслих „ Свети Василије Острошки Чудотворац“ из Новог Бечеја, Дома за смештај одраслих лица „Оттхон“ Стара Моравица, Дома за смештај одраслих лица “Гвозден Јованчићевић” из Великог Поповца и Дома за смештај одраслих лица „Трбуње“ из Трбуња.

*Презентације са тренинга доступне су у категорији Документа на овом wеб сајту.

Након одржаних информативних сесија на којима је представљен Јавни позив за подношење предлога пројеката за доделу грантова “Подршка деинституционализацији и социјалној инклузији особа са интелектуалним и менталним потешкоћама“, у оквиру активности пројекта у Београду је одржан тренинг за потенцијалне апликанте 19.9.2013. године.

Тренинг је организиван са циљем да потенцијални апликанти добију додатне информације о процесу трансформације установа, о услугама у заједници као и о процесу деинституционализације особа са интелектуалним и менталним потешкоћама.

Скуп је отворио Владимир Пешић, помоћник министра у области заштите особа са инвалидитетом у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике.

У првом делу тренинга, презентацијe су одржали експерти на пројекту.

У наставку скупа, експерти са пројекта представили су техничке детаље за припрему предлога пројеката. Присутнима је предочено како да попуне апликационе формуларе, припреме пројектни буджет и како да имплементирају пројекте.

Скупу је присуствовало око 140 представника социјалних и здравствених установа, локалних самоуправа и организација цивилног друштва од којих се очекује учешће на јавном позиву.

Презентације са тренинга доступне су у категорији Документа на овом wеб сајту.

Сва питања и одговори који су до сада постављени у вези са јавним позивом биће ускоро објављени на веб сајту Делегације Европске уније у Србији као и на сајту пројекта Отворени загрљај.

Медија Центар Београд

Јавни позив “Подршка деинституционализацији и социјалној инклузији особа са интелектуалним и менталним потешкоћама” за подношење предлога пројеката за доделу бесповратних средстава у износу од 2,55 милиона евра у циљу унапређења социјалне инклузије особа са интелектуалним и менталним потешкоћама представљен је на првој информативној сесији која је одржана 1. aвгуста 2013. у Медија центру у Београду.

Уводна излагања одржали су проф. др Славица Ђукић Дејановић, министарка здравља Републике Србије, Адриано Мартинс, заменик шефа Делегације Европске уније у Републици Србији и Бранкица Јанковић, државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике.

Министарка здравља проф. др Славица Ђукић Дејановић изјавила је да су особе са менталним сметњама често дискриминисане у друштву, да их чак и породица напушта, па у психијатријским болницама остају месецима и годинама. Она је рекла да треба подићи ниво услуга за збрињавање тих људи на локалном нивоу како би они били збринути када се врате у своје средине из специјализованих институција.

Према подацима Министарства здравља од 158 домова здравља у Србији 74 има своје психијатре, а ради се на томе да их буде што више или да барем лекари опште праксе буду додатно обучавани.

Адриано Мартинс, заменик шефа Делегације Европске уније у Србији поздравио је напоре које Влада Србије чини када је реч о деинституционализацији особа са менталним сметњама и додао да пројекти морају да пруже конкретну помоћ људима са менталним и интелектуалним сметњама. “Од 2000. године ЕУ донирала је 144 милиона евра за подршку социјалном сектору, а 147 милиона уложено је у здравство”, подсетио је Мартинс.

Државна секретака у Министарству рада и социјалне политике Бранкица Јанковић као један од главних циљева истакла је што мањи број особа са менталним сметњама у установама. “Свесни смо да услови у тим установама некада нису онакви какве завређује људско поштовање и достојанство”, истакла је Јанковић. Она је изразила наду да ће подршка и пројетки који ће се реализовати уз помоћ Европске уније допринети да се ситуација поправи. Јанковић је додала да су особе са менталним сметњама највише дискриминисане и да се мора радити на спречавању њихове даље институционализације.

Процена је да у свету има око пола милијарде људи са менталним сметњама, а у Србији између 300.000 и 400.000 таквих особа.

У другом делу сесије Александра Чалошевић, експерт за грантове одржала је презентацију у којој је представила конкурс. На питања присутних поред Чалошевић одговарали су и Ана Миленић, програм менаџер Делегације ЕУ у Србији и Марјан Габриел, одељење за финансије и уговоре Делегације ЕУ.

Представљању позива присуствовало је више од 100 представника здравствених и социјалних установа, локалних самоуправа, невладиних организација које ће новим пројектима бити у могућности да реализују услуге у заједници како би се омогућила деинституционализација особа са интелектуалним и менталним потешкоћама као и трансформација резиденцијалних установа.

Грантови ће се додељивати за пројекте који ће трајати од 10 до 18 месеци у износу од 50.000 до 200.000 евра, уз кофинансирање од 15%. Рок за подношење пријава је 31. октобар 2013.

Информативне сесије биће одржане од 5 – 9. августа у Новом Саду, Суботици, Краљеву, Врању и Нишу.